Kad ne bude mene…
– Obećao si! – Ali, imam posla…Nisam još ni pola projekata završio… – pravdao sam se ja. – Dobro! Ja ću! – viknula je moja bijesna žena sa druge strane telefonske žice. – Klik!!! – Klik… – spustio…
Šamar
– Želim da odeš! Istog trena! – vikao je moj brat. – Nije to tako kako su tebi rekli… Nije vrijedilo objašnjavati. *** – Tebi stvarno ne vrijedi objašnjavati! – vikala je moja majka i prijetila ispruženim kažiprstom! – Jesam li ti sto puta rekla da ne smiješ dirati bratove igračke?! Jesam li?! Klimnuo sam…
Ko je kriv?
Jutro. Red. Nered. – Kuda? Je li fino piše da rade od 9?! – povika drot. – Pa, sad je 9… – Ne znam ja koliko je sati! Znam samo da još ne rade! – i dalje je vikao bunovni drot. Kao da je moja krivica što se nije naspavao. Kao da je moja krivica…
Uoči Badnjaka
– Nikad nisam volio praznike. *** – Mrzim Božić. Nisam ga uvijek mrzila. **** – Ne znam kako to da objasnim, ali za praznike se osjećam čudno. Nekako…prazno. Znam, ljudi vole praznike upravo zato jer se tada druže i ne osjećaju usamljenima, ali ja sam uvijek praznike provodio sam. *** – Bio je dan prije…
Jastučnica
– Jebem ti, koje sranje! – gunđao sam jedva se izvlačeći iz kreveta. Iza mene je ostala mala krvava fleka na jastuku. – Jebeno sranje! *** – Ubit ću te ako to još jednom napraviš, kopčaš?! Cuku sam izdresirao, pa mogu i tebe, pizda ti materina! – vikao je moj otac prijeteći mi svojom otvorenom…
Kolač sa okusom suza
– Fuj, gadi mi se kako mraljaš taj kolač! Zar ne možeš jesti kao svi normalni ljudi, viljuškom?! – Ali, ja i jedem viljuškom… Samo se malo usput i igram! Kez. Šamar. Moj. Njen. **** – Znate, nije baš najbolja situacija, da vas ne lažem… – pričao je doktor prijateljski me tapšući po ramenu. Mrzim…
Partizan bez Švabe
Prvi put u životu pišem svoj dnevnik. Nikad prije to nisam radio, niti sam čak i pomišljao na to. Hm, ne znam tačno ni kako da počnem. Možda od toga da se predstavim? Ma, jok, ako je moj dnevnik, onda se valjda ne trebam predstavljati samom sebi?! Logično, dnevnici nisu za to da ih neko…
Klikni “save” za uspomene
-Kasniš! -Znam. Sorry, fax… -Znam. -Šta ti radiš? Kako si provela dan? -Cijeli dan na ovom Netu…boli me više glava od ovog monitora…i, tako… -Tražila si nešto? -Ništa posebno…onako… -Čekala si mene? -Tebe sam čekala cijeli život… -Znam. *** -Kasniš! -Znam. Izvini. -Da, fax… -Da, fax. Jesi me dugo čekala? -Sreća tvoja pa nije hladno….
Golf, Poni i malo ljubavi
– Mrzim te! – vikala je. – To je tvoj problem. – slegnuo sam ramenima. – Šta bi bilo da sam rekla da te volim? – Ne znam. Onda bi to bio zajednički problem. – Ljubav je problem za tebe? – Ne znam. Može postati. – Kad? – Kad se pretvori u mržnju. *** –…
Kako se postaje pisac (N.B. ne primjenjivati bez ljekarskog recepta)
Želio sam biti pisac još od svoje desete godine života. *** -Danas nam je divan dan, divan dan, našem malom Miši rođendan, rođendan! – pjevala je moja mama u duetu sa tatom. Nisam nikad volio rođendanska slavlja, jer nikad niko nije dolazio na njih. Osim rodice koju sam mrzio. Srećom, i ona je prestala dolaziti…